Смештен недалеко од Ирига, на источној страни Фрушке горе, окружен боробом шумом, чак и данас изолован и помало скривен од свега, већ вековима тихује манастир Старо Хопово. Иако мање познат, ипак заувек судбински везан за свог гласовитог брата – Ново Хопово, са којим осим имена, дели и готово све остало – место, време настанка, ктитора… Ратна и послератна страдања… Светца коме је био посвећен, као и оног чије мошти је чувао…
Судбине ове две светиње заправо су толико испреплетане, да нико више не зна где се завршава прича о једној, а почиње прича о другој. И обрнуто!
Шта је старије – Старо или Ново Хопово?
Старо и Ново Хопово налазе се недалеко једно од другог, на око два километара удаљености. Народно предање као ктитора оба манастира наводи деспота Ђорђа Бранковића, потоњег владику Максима. Ипак, да ли је овај српски великаш прво подигао Старо или Ново Хопово, и данас је предмет дебате.
Највећи број историчара Старо Хопово (а одатле и његов назив) сматра старијим манастиром. Иако се први пут помиње у турском попису Срема из 1546. његов настанак обично се смешта негде између 1496. и 1502. године.
Ипак, извесно је да је и Ново Хопово грађено у сличном временском периоду, па се може рећи да су обе цркве постојале у исто време с тим што је Ново Хопово увек било већи,„важнији“ манастир, док је Старо било мање и сиромашније, па је добар део историје функционисало као „испостава“ истоимене суседне монашке заједнице.
Коме је посвећено Старо Хопово?
И Старо и Ново Хопово некада су били посвећени Светом оцу Николају. Међутим, након што је у првој половини 18. века Старо Хопово страдало у земљотресу, то се променило.
Кажу да је стари, дрвени храм који је постојао на месту садашњег у потресу потпуно срушен, што је подстакло архимандрита Захарија Миливојевића да 1752. од камена и опеке подигне нову цркву. Након што је храм завршен 1756. посветио га је свог заштитнику – Светом Пантелејмону који је и данас патрон овог манастира.
Где су мошти Светог Теодора Тирона?
Мошти Светог Теодора Тирона данас се као највећа светиња чувају у Новом Хопову. Ипак, могуће је да су оне по доласку на Фрушку гору током 16. века прво биле похрањене у Старом Хопову.
Података о првим деценијама трајања овог манастира има јако мало, али неки историјски извори наводе да су мошти у старом, дрвеном кивоту боравиле на овом месту 1555. и 1563. године, а да су тек онда пренете у Ново Хопово где се и сада налазе.
Метох Новог Хопова
Током 18. века Старо Хопово, понекад још називано и „манастирчић“, било је сиромашно. Углавном се наводи као метох тј. „испостава“ Новог Хопова, без свог сталног монаштва. Уместо тога, по два монаха из Новог долазила су у Старо Хопово и на смену ту неко време боравила и вршила службу.
Архитектонски „лепотан“
Слично као и Ново, овај манастир је грађен под великим утицајем тзв. Моравске школе, што је послужило као узор неким каснијим светињама подигнутим на овој планини, попут манастира Привина Глава или цркве Светог Николе у Иригу.
Где је иконостас Старог Хопова?
Ова лепа, мала и светла једнобродна црква имала је један од највреднијих и „стилски најчистијих“ иконостаса Фрушке горе. Израдио га је 1793. дуборезац Томас Фиртлер док се као аутор икона наводи Јефрем Исаиловић, али и далеко познатији Јанко Халкозовић.
Могуће је да иконостас није био рађен као јединствена целина, већ да је био рад више аутора. Сачувана је само једна његова фотографија из 1885. године. Нажалост, овај иконостас је страдао у Другом светском рату. Преживеле иконе чувају се у у ризници Српске православне цркве у Сремским Карловцима.
Иконостас који данас постоји у Старом Хопову новијег је датума, а иконе на њему рад су и дар монахиња из манастира Гргетег.
Пустошење и нови живот
Зна се да је Старо Хопово некада имало малу, али вредну ризницу у којој су се чувале старине и дарови верника из прошлости. Нажалост, све је то изгубљено током Другог светског рата када су манастир опустошиле усташе. Црква је оштећена, а конаци спаљени и порушени.
Стање се није много поправило ни у првим деценијама након рата. Иако је реконструкција храма званично изведена 1952. Старо Хопово је дуги низ година таворило. Коначна, велика обнова ове фрушкогорске светиње покренута је 2001. У наредним годинама, црква је живописана, постављен је нови иконостас, уведена струја, саграђен конак, али и потпуно нови звоник.
И тако, иако је дуго времена било пусто и скрајнуто, Старо Хопово данас је поново настањено монасима. И не само то! Почев од 2006. одвојено је од Новог Хопова и сада функционише као самостални манастир под управом љубазног јеромонаха Атанасија.
Ако вас пут икада нанесе у ове лепе крајеве, пренесите му моје поздраве.
Извор: istorijskizabavnik.rs
Сунчаник информише, осветљава праве перцепције и даје објективан поглед на друштво, културу, образовање, веру и виртуелни свет.
0/400 карактера