Покушај изградње Спомен – капелe Светог цара Николаја II у Панчеву
Сунчаник инфо
После бољшевичке револуције у избеглиштву се нашло поред великог броја присталица монархије и велики број руских архијереја и свештенства Руске Православне Цркве. Митрополит Антоније (Храповицки), који се у време кримске евакуације нашао у Цариграду, основао је тамо са другим избеглим архијереима привремену Високу црквену управу, да би потом од Патријарха српског Димитрија (Павловића) добио позив да додђе у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве на челу са патријархом Димитријем учинио је тада дело без преседана у дотадашњој историји Цркве, дозволовши да на територији сопствене јуриздикције самостално постојање и унутрашњу управу овог дела Руске цркве. У Сремским Карловцима, године 1921, одржан је такозвани „Синод у изгнанству“ или „Карловачки Синод“, где су избегли руски архијереи установили привремени Синод, признали јуриздикцију московског патријарха Тихона и изабрали и поставили предедника Синода, Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког).
Прочитај
