Линк је копиран

Сунчаник инфо

05. 08. 2026.

Историјски говор Милана Кнежевића, само на Сунчанику!

Обраћање Милана Кнежевића 4. августа 2026. године у Мркоњић Граду поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“.

Ваша Светости Патријарху српски господине Порфирије, председниче Републике Србије господине Александре Вучићу, председниче Милораде Додик, представници и председници свих званичних институција Републике Србије и Републике Српске.

Данас бих био најпоноснији да у овом свом обраћању могу да се обратим и представницима црногорске Владе Милојка Спајића, којима је било мјесто овдје на сјећању на погром српског народа, етничко чишћење и геноцид који смо преживјели два пута у једном вијеку. Био бих најсрећнији да поред ових светих грбова Републике Србије и Републике Српске буде и наш црногорски алај-барјак или црногорски крсташ-барјак са којим смо заједно са браћом Србима из Србије и Републике Српске, откад је свијета и вијека, били у свакој побједи и у сваком поразу.

Нажалост, званична и однарођена Црна Гора одлучила је да своју заставу и свој барјак однесе сјутра у Загреб и да је стави поред шаховница и тако још једанпут забоде нож у братско срце и братска леђа и српском народу и Републици Србији и Републици Српској.

Ми као Срби из Црне Горе не можемо да се помиримо са овим велеиздајама које почињавају разне владе у 21. вијеку. Толико су издали нашу заједничку историју, заједничко памћење и заједничку духовност да је доста за све наше мртве, за све живе и за све оне Србе који ће се родити у Црној Гори. Признали су 2008. године срце Србије, нашу свету земљу Косово и Метохију. Четири пута су нас прогласили за геноцидни народ. Сваки пут су у међународним институцијама гласали да нам се отму и Високи Дечани, и Пећка патријаршија, и Призренска богословија, да нам се отму мошти наших светаца и даду Аљбину Куртију, јер је тако неко наредио из Брисела.

И желим да знате да данас овдје присутни Срби из Црне Горе представљају ону исконску, Његошеву Црну Гору, Светога Саве, Марка Миљанова, свијетлих војника и ратника који се нису стидјели да кажу да су Срби и који су били спремни да са именом православне вјере гину за ослобођење свуда гдје је Србин био у ропству.

А сјутра тамо у Лијепој њиховој биће представници оне Црне Горе која персонификује Секулу Дрљевића, Савића Марковића Штедимлију, НДХ-азијске злочине и пројекат Црвене Хрватске од којег се ни дан-данас није одустало у Црној Гори и од којег нису одустали ни поједини званичници и службеници у однарођеној и велеиздајничкој Влади Милојка Спајића.

И ја нисам ни светац, нисам ни човјек који је сишао са фреске, зато и нисам достојан да цитирам нашег Господа Исуса Христа када је распет на крсту саопштио: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине.” Ови наши сјутра одлично знају шта чине! Слушају Томпсонове пјесме над колонама 250.000 прогнаних Срба из Крајине, играју на згариштима 20.000 спаљених српских кућа, играју на гробљима безименим и затрављеним за 2.000 Срба које и дан-данас траже и које дан-данас молимо да им се нађе спокој у Царству Небеском. Они сјутра поново масакрирају Вукашина из Клепаца, поново спаљују Љубана Једнака, али и убијају на Петровачкој цести и Даринку, и Мирка, и Жарка, и Дарка и шаљу нам поруку да се историја понавља.

Од Књиге постања или Постанка сви помињу Каина, а нико не помиње Авеља. И сви спомињу да је највећи гријех братоубиство. Ево, 2000 година касније, Србија, српски народ и Република Српска трпи још једно братоубиство у 21. вијеку од каинским знаком означене Владе Милојка Спајића. И ја не желим да вам се извињавам због оних који су издали све чега су се дотакли и увјерен сам да ће их казнити и народ, а надам се да ће их ове слике и ове исповијести прогонити и у њиховим сновима и у њиховим данима, јер издаја се не може опростити ономе који брату забија нож у леђа, па стане и каже да то тако треба, да га мање боли.

Браћо и сестре, желим као најмањи Србин у Црној Гори, као човјек који нема никакво ексклузивно право да заступа ни српски народ у Црној Гори, ни српске светиње, ни српску идеологију, да пошаљем јасну поруку овдје у овом дивном Мркоњић Граду: а то је да у Црној Гори живи 33% Срба. И да треба сви да знају да ко жели да са Србијом и Републиком Српском буде у миру, биће и у миру са 33% Срба у Црној Гори. А ко жели да буде у рату и да забада нож у леђа Србији и Републици Српској, мораће да рачуна и на отпор 33% Срба у Црној Гори!

Јер желимо да пошаљемо поруку да ми нисмо изашли из бриселских епрувета, нас нису направили никакви западни амбасадори, ми смо настали на светосавском и на косовском завјету, вјери и нашој светој, канонској, недјељивој Српској православној цркви. И наш врховни вјерски поглавар је патријарх Порфирије, и тако ће бити кад год се будемо изјашњавали, кад год се будемо крстили и држали литургије у нашим српским манастирима у Црној Гори.

Зато немојте да вас чуди ова криза идентитета и издаја која је задесила црногорску велеиздајничку и однарођену владу, јер је виђена и у Италији, па је премијерка Мелони одлучила да нас стави на прелиминарну листу за дочек миграната из читавог свијета. Кад мало боље размислим, мислим да је била у праву, јер сам увјерен да би било који Пакистанац, Непалац, Мароканац, Сенегалац или Мауританац боље штитио интересе Црне Горе и боље био у Влади премијер и министар него што је садашња Влада.

Зато желим да пошаљем снажну поруку одавде: да могу да устану из гроба они вучедолски јунаци, јунаци са Брегалнице, са Кајмакчалана, са Мојковца и виде ово срамно забадање ножа у леђа братској Србији и Републици Српској, или би нас се одрекли, или би дигли јатагане и кренули на нас и послали поруку: „Ми за ово нисмо крв проливали! Проливали смо је да будете у светом тројству са Србијом и са Републиком Српском, а не да играте на згариштима геноцида који је почињен у Хрватској '41. и 1995. године!”

Али, као што каза велики Његош: „На гробљу ће изникнути цвијеће, васкрсења не бива без смрти.”

Рађају се нови Срби, љути ко крајишка гуја! Упамтите добро, душмани: никад више Бљесак и Олуја!

Живела Србија! Живела Република Српска! Живела Његошева Црна Гора! И сви да знају и нек цркну од муке: никад нам Брисел неће бити ближи од Београда и Бањалуке!

Живјели!

Аутор: Милан Кнежевић