Пресуда Окружног суда у Љубљани патријарху српском Порфирију представља скандалозан и опасан преседан који далеко превазилази питање једног судског поступка и једног човека. Када се поглавару Српске пвраославне цркве суди у поступку о коме, према саопштењу СПЦ, ни он ни његов правни заступник нису били обавештени, онда се мора поставити питање да ли је овде уопште реч само о праву или о политичкој демонстрацији силе и покушају дисциплиновања једне од најважнијих институција српског народа, изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.
Он је истакао да се овај случај не може посматрати као изоловани административни или судски спор, већ се мора сагледати у ширем контексту вишедеценијских покушаја да се Српска православна црква потисне, ограничи и лиши свог природног духовног, историјског и националног значаја на просторима на којима српски народ вековима живи.
"Српска православна црква није невладина организација, политичка странка нити интересна група коју је могуће дисциплиновати судским и административним притисцима. Српска црква је преживела Османско царство, Хабзбуршку монархију, два светска рата, усташки геноцид, комунистички прогон, рушење Југославије, протеривање Срба са њихових вековних огњишта и погром светиња на Косову и Метохији. Они који мисле да ће једном пресудом уплашити патријарха Порфирија или понизити Српску православну цркву не познају ни историју Срба, ни природу наше Цркве, ни снагу народа који се вековима окупљао око својих храмова онда када није имао ни државу, ни војску, ни политичку слободу", нагласио је Ђурђев.
Према његовим речима, положај Српске православне цркве данас не сме да се анализира парцијално, јер се притисци на њу појављују у различитим облицима и под различитим изговорима, али готово увек са сличним последицама.
"На Косову и Метохији угрожавају се српске светиње, манастири и верници, док се српско духовно и културно наслеђе покушава одвојити од народа који га је створио и представити као некаква безимена „косовска баштина“. У Црној Гори гледали смо покушај да се законом отвори пут за удар на црквену имовину, па је народ морао на литијама да брани своје светиње. У Хрватској смо деценијама сведоци нестанка српског становништва са простора на којима је СПЦ вековима била стуб његовог опстанка и чувар његовог памћења. У Северној Македонији црквено питање деценијама је било једно од најосетљивијих питања односа према српском духовном наслеђу. Сада из Љубљане добијамо поруку да световни суд може да уђе у простор канонског поретка Цркве и да пресуђује њеном поглавару. Када све то поставите на једну карту, видите да је Српска православна црква изложена притисцима на готово читавом простору свог историјског присуства", истакао је Ђурђев.
Председник Српске лиге оценио је да посебно забрињава сваки покушај да световни судови и тужилаштва фактички арбитрирају о унутрашњем канонском устројству Српске православне цркве.
"Данас се оспорава право Цркве да сама уређује своје унутрашње односе, а сутра ће неко покушати да одлучује ко сме да буде српски епископ, где сме да служи српски свештеник, којим језиком ће се служити литургија и на који начин ће Срби чувати своју веру и национални идентитет. Управо зато ово није питање само за вернике, већ питање достојанства читавог српског народа и права једне древне Цркве на самостално постојање и деловање у складу са својим канонским поретком", рекао је Ђурђев.
Он је нагласио да суштина проблема лежи и у чињеници да је Српска православна црква последња велика институција која у непрекинутом духовном и историјском луку повезује српски народ преко постојећих државних граница.
"Политичке границе су поделиле српски народ, али га Црква духовно није поделила. Зато је она некоме проблем. Исти народ се моли у Београду и Бањалуци, Новом Саду и Подгорици, Требињу и Косовској Митровици, Загребу и Љубљани, Бечу, Паризу, Москви, Чикагу и Сиднеју. Српска православна црква чува свест о томе да припадамо једној историји, једној култури, једном духовном наслеђу и једном народу. Управо зато удар на Цркву никада није само верско питање. Он увек има и дубоку националну и геополитичку димензију", истакао је председник Српске лиге.
Ђурђев је упозорио да Срби морају да престану да сваки појединачни притисак посматрају као изолован случај и да науче да препознају ширу слику.
"Методе нису свуда исте, институције које их спроводе нису исте, па ни политички контексти нису идентични, али је последица увек слична: слабљење присуства Српске православне цркве значи слабљење способности српског народа да сачува свој идентитет, историјско памћење и везу са својим прецима. У времену великих геополитичких промена борба се не води само за територије, природне ресурсе и економске коридоре. Води се и за идентитет, историјско памћење и духовни простор народа. Ко једном народу одузме право на његову прошлост, покушаће да му одреди и будућност", нагласио је Ђурђев.
Према његовим речима, управо зато се српске светиње покушавају одвојити од српског имена, српско страдање релативизовати, а нови идентитети градити на темељима српског језика, културе, историје и духовности.
"Српска православна црква је највећа препрека таквим пројектима, јер она памти дуже од политичких режима и траје дуже од многих државних конструкција. Њене епархије, манастири, храмови, парохије и гробља представљају живу карту историјског постојања српског народа. Камен Дечана, Пећке патријаршије, Жиче и Хиландара говори дуже и убедљивије од сваког политичког памфлета и сваког покушаја ревизије историје", поручио је Ђурђев.
Он је додао да патријарх Порфирије заслужује јединствену и недвосмислену подршку српског народа, посебно имајући у виду да је током своје службе показао спремност за дијалог, мир, сарадњу и хришћанску одговорност.
"Патријарх Порфирије није човек сукоба. Он познаје простор бивше Југославије, разуме сложеност међунационалних и међуверских односа и годинама говори језиком мира. Управо зато је овај случај још апсурднији. Ако чак и један такав човек постаје мета поступка који сама Црква оцењује као скандалозан и кафкијански, онда се морамо запитати каква се порука заправо шаље Србима и Српској православној цркви. Одлука патријарха да не учествује у таквом процесу није знак слабости, већ достојанства. Његов духовни ауторитет не извире из воље било ког суда или политичког центра, већ из трона Светог Саве, из Пећке патријаршије, из вековног поверења верујућег народа и из одговорности коју носи пред Богом, Црквом и својим народом", рекао је Ђурђев.
"Када ударају на нашу Цркву, не сме бити партијских подела, личних сукоба и ситних политичких калкулација"
Председник Српске лиге оценио је да Србија мора да разуме да су положај Српске православне цркве, опстанак Републике Српске, будућност Срба на Косову и Метохији, положај Срба у Црној Гори и очување српских заједница у региону и расејању делови великог питања опстанка и будућности српског народа у XXI веку.
"Србија не сме да буде само административна држава затворена у своје границе и окренута искључиво дневној политици. Она мора да буде матична држава свих Срба, заштитник њиховог културног и духовног наслеђа и ослонац Српској православној цркви у очувању њене слободе и достојанства. То не значи мешање државе у црквене послове. Напротив, то значи одбрану права Цркве да буде слободна од политичких, административних и других недозвољених притисака", истакао је Ђурђев.
Он је позвао Србију и Републику Српску, као и све српске националне, културне, научне и политичке организације у региону и расејању, да покажу солидарност са патријархом и Српском православном црквом.
"Ми као народ морамо да научимо једну важну лекцију: када ударају на нашу Цркву, не сме бити партијских подела, личних сукоба и ситних политичких калкулација. Можемо се делити око пореза, избора, економских модела и политичких програма, али око Пећке патријаршије, Дечана, Жиче, Хиландара и Светог Саве не сме бити подела.
Постоје институције које су веће од сваке странке и сваке генерације политичара. Српска православна црква је управо таква институција. Она је била са народом када су се државе стварале и нестајале, када су границе померане, када су Срби протеривани и када су се враћали. Зато је одбрана њеног достојанства питање националне зрелости и наше одговорности према генерацијама које долазе" поручио је Ђурђев и додао:
"Зато данас морамо јасно и без икакве резерве да кажемо: пуна подршка Његовој светости патријарху српском Порфирију, Светом архијерејском синоду и читавој Српској православној цркви. Патријарх није сам. Српска црква није сама. Срби, без обзира на то где живе, морају разумети да је одбрана достојанства наше Цркве истовремено одбрана нашег права да постојимо као историјски, духовни и политички народ. Државне границе могу да се мењају, царства могу да нестану, политички системи и идеологије могу да пропадну, али народ који сачува своју Цркву, веру, језик и памћење има будућност. Империје су пролазиле, окупатори су се смењивали, границе су цртане и брисане, али су звона српских цркава настављала да звоне. Звониће и после свих данашњих судија, тужилаца и политичких комесара. Српски народ је надживео много веће силе од оних које данас мисле да могу да дисциплинују његовог патријарха и његову Цркву. Срби су опстали зато што су знали ко су, коме припадају и шта морају да сачувају. Време је да то поново покажемо", закључио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.
Аутор: Александар Ђурђев
Извор: euronews.rs
Сунчаник информише, осветљава праве перцепције и даје објективан поглед на друштво, културу, образовање, веру и виртуелни свет.
0/400 карактера