Линк је копиран

Сунчаник инфо

11. 12. 2025.

Да ли знате да у свету живи 380 милиона хришћана који трпе висок степен прогона?

Према најновијем извештају организације Open Doors (World Watch List 2025), данас више од 380 милиона хришћана широм света живи под високим степеном прогона или дискриминације због своје вере. То значи да је један од седам хришћана на нашој планети изложен притиску, непријатељству или насиљу управо због веровања у Христа.

У Африци је угрожен сваки пети хришћанин, док је у Азији ситуација још тежа, где чак два од пет хришћана живе под притиском или прогоном затварања, државних мера или напада екстремистичких група.

Период између октобра 2023. и септембра 2024. године показује застрашујућу статистику. У том времену 4.476 хришћана је убијено због своје вере, што значи да је свакога дана у просеку више од дванаест верника изгубило живот због тога што се називају хришћанима.

Најсмртоноснија земља за хришћане је Нигерија, ипак, нападима су угрожене и хришћанске заједнице у Сомалији, Демократској Републици Конго, Буркини Фасо, Индији и неколико азијских и блискоисточних држава.

Према извештајима, 4.744 хришћана је ухапшено, затворено или осуђено на основу верских оптужби, често без праведног суђења.

Више од 7.600 црквених и хришћанских објеката угашено је, уништено, нападнуто или запаљено. То нису само зграде, већ духовни центри, места заједништва, школе, болнице и сигурне куће за најугроженије.

У великим деловима Африке и Азије многи хришћани су били приморани да напусте своје домове или да се скривају. Због нередовног извештавања и немогућности да се добију тачни подаци, процењује се да је број расељених још већи него што статистика показује.

Извештај World Watch List 2025 издваја групу земаља у којима је прогон оцењен као „екстреман“. На врху листе је Северна Кореја, затим Сомалија, Јемен, Либија, Судан, Еритреја, Нигерија, Пакистан, Иран, Сирија, Авганистан, Индија, Саудијска Арабија и Мјанмар.

У овим државама спајају се различити облици прогона – од државних забрана, притисака и надзора, до напада локалних група, прогањања новообраћених, па чак и ризика од смртне казне.

Пример Северне Кореје добро показује колико је опасно поседовати Библију, а камоли окупљати се на молитву. У Индији, верници се све чешће суочавају са притисцима које стварају антиконверзијски закони и растући верски национализам. На подручјима Африке и Блиског истока, ратови, тероризам и нестабилност отварају простор за нападе на хришћанске заједнице.

Важно је имати на уму да иза сваког броја стоји човек – породица, дете, духовник или пастор, читаво село које живи у страху. Многи од њих никада неће бити поменути у јавности. Њихова страдања остају невидљива, а многа места богослужења никада неће бити обновљена.

Подаци који се наводе јесу минимални, јер у бројним земљама није могуће прикупити тачне информације. Испод површине, страдање је још веће него што извештаји могу да опишу.

И поред свега, хришћани настављају да служе Богу и ближњима. Тајно се окупљају, деле хлеб са гладнима, брину о сиромашнима, помажу избеглицама, и сведоче Христа у местима где је то опасно.

Прогоњена Црква остаје духовни пример несломљиве вере. Њихова истрајност говори да се истинска вера не мери удобним животом, већ спремношћу на жртву и сведочење истине.

Ове чињенице не би требало да изазову само пролазну тугу. Оне покрећу питање наше одговорности: да ли смо као удови Христовог тела, као Црква, спремни да станемо уз оне који страдају?

Неопходно је развијати свест, молити се, разговарати у својим заједницама, подржавати угрожене, говорити јавно о праву на веру и слободу.

Ако останемо неми, прогон ће се наставити у тишини. Ако проговоримо, ако љубимо, ако се молимо и помажемо, макар у малом, постајемо светлост у тамним деловима света.

Извор: kompasinfo.rs