Линк је копиран

Сунчаник инфо

03. 12. 2025.

Шта се догоди кад милионима тинејџера забраните све друштвене мреже

У дворани испуњеној са 300 ученика Англиканске школе Свих Светих, само је неколицина подигла руке на питање да ли знају за предстојећу забрану, а још мање њих знало је како да се припреми за њу. Од 10. децембра на снагу ступа закон који ће деци млађој од 16 година блокирати приступ већини популарних платформи, што је изазвало лавину реакција широм земље и света, пише Си-Ен-Ен.

Платформе које аустралијска влада дефинише као „друштвене мреже са старосним ограничењем“ мораће да докажу да предузимају све разумне кораке како би спречиле приступ корисницима млађим од 16 година. У супротном им прете казне до 49,5 милиона аустралијских долара (око 29 милиона евра).

На списку су гиганти као што су Снепчет, Фејсбук, Инстаграм, ТикТок, Реддит, Тредс, Твич, Икс и Јутјуб. Док влада тврди да овим потезом штити децу од штетног садржаја, технолошке компаније истичу да већ раде на безбеднијим системима.

Мета, власник Фејсбука и Инстаграма, најавила је да ће са деактивацијом и блокирањем налога кренути већ 4. децембра, позивајући младе да на време преузму своје податке. Снеп ће корисницима омогућити деактивацију налога до три године, односно док не напуне 16. Популарни „снеп низови“, свакодневна размена фотографија која сигнализира онлајн присутност, једноставно ће престати да постоје.

Забрана долази у посебно осетљивом тренутку – на крају школске године и уочи осмонедељног летњег распуста у Аустралији. За милионе деце то значи дуго, топло лето без школе, наставника и без скроловања.

Како проверити узраст милиона корисника? Стручњаци ову меру виде као природну еволуцију безбедносних стандарда, поредећи је са увођењем сигурносних појасева у аутомобиле или здравствених упозорења на цигаретама.

"Запитали смо се шта радимо у стварном свету? Пуштамо ли младе у стриптиз клубове, барове, допуштамо ли им да купују алкохол? Које норме имамо ван мреже и које желимо да пресликамо онлајн?“, објашњава Џули Досон из компаније за дигитални идентитет Јоти.

Међутим, процена узраста код тинејџера на прелазу, рецимо између 15 и 17 година, може бити изазовна. Неки старији од 16 можда ће морати да доставе лични документ како би доказали свој узраст, истиче Енди Лулхам из компаније Верифајми.

Покушаји варања система, попут коришћења маски, вероватно неће успети захваљујући технологији која проверава да ли је испред камере стварна особа. Виртуелне приватне мреже (ВПН) такође нису идеално решење јер нарушавају локализовано корисничко искуство на којем се заснивају друштвене мреже.

Важно је напоменути да закон одговорност ставља искључиво на технолошке компаније. Нема казни за децу или родитеље ако успеју да заобиђу забрану.

Забрана је у великој мери подстакнута књигом „Анксиозна генерација“ америчког психолога Џонатана Хајта, која пораст проблема са менталним здрављем код младих повезује са паметним телефонима. Идеја се брзо проширила Аустралијом уз снажну подршку медија. Иако су критичари закон назвали исхитреним потезом за прикупљање политичких поена, друге земље пажљиво прате аустралијски пример.

Малезија, Данска, Норвешка и земље ЕУ већ разматрају или уводе слична ограничења. У Великој Британији на снази је Закон о онлајн безбедности, док је у САД-у најмање 20 савезних држава усвојило законе који се тичу деце и друштвених мрежа, иако ниједан није тако свеобухватан као аустралијска забрана.

Насловна фотографија: PeopleImages / shutterstock

Извор: Блиц